понедељак, 31. август 2015.

Prvi svetski rat u stripu

Prvi svetski rat u stripu:
Rat u kaiševima
Prvi svetski rat u stripu predstavlja jedan poseban tematski volumen u istoriji "devete umetnosti", kako kod nas tako i u svetu. Evo pregleda dela i umetnika koji su se temom Velikog rata bavili u prethodnih sto godina
Strip, kao verbo-vizuelni način umetničkog izražavanja, na koji se najčešće referiše kao na devetu umetnost, javlja se u skoro svim periodima ljudske istorije. Kao "protostripovi" smatraju se dela od stripovanih sekvenci u pećinskoj umetnosti, preko Trajanovog stuba, pa do takozvane Tapiserije iz Bajea. Ipak je strip, u današnjem smislu reči, nastao krajem XIX veka. Prvim modernim stripovima smatraju Žuti dečak (Yellow Kid) Ričarda Autkalta, objavljivan u "New York Worldu" Džozefa Pulicera, od 1895. godine, kao i Bil i Bul (Katzenjammer Kids) Rudolfa Dirksa, koji je počeo da izlazi dve godine kasnije u "New York Journalu" Vilijema Randolfa Hersta.
Početkom XX veka strip je stekao veliku popularnost u Americi i Evropi, a onda je izbio Prvi svetski rat. Veliki rat je svoj odraz u mediju stripa dobio još za vreme njegovog trajanja, i to uglavnom na svim zaraćenim stranama. Svrha ovih stripova je bila zabava, ali i propaganda.
ZAPADNI FRONT: Ako je Amerika zaslužna za postojanje prvog "pravog" stripa, Žutog dečaka, Francuska je zaslužna za nastanak stripa sa prvim ženskim protagonistom, čuvenog serijala Bécassine (Šljuka). Prvi put objavljen 2. februara 1905. godine u magazinu "Le Semaine de Suzette", Bécassine vrlo brzo postiže nacionalnu popularnost. Strip predstavlja Annaïck Labornez, bretonsku domaćicu sa nadimkom Bécassine. Ta reč označava pticu šljuku, a ujedno u žargonu predstavlja i naziv za "ludu". Glavna junakinja je tipična provincijalka, sa stereotipnim predstavama o Bretancima, kako su ih u to vreme videli Parižani. Stil je veseo, šaljiv, i motivacioni, a tekst se nalazi ispod slika, a ne u filakterama (oblačićima), što je bilo uobičajeno za evropski strip tog vremena. Bécassine je izlazio i u toku Prvog svetskog rata, 1916, 1917. i 1918. godine, i u tim ratnim godinama ga je većinom crtao Fransoa Zier (Francois Zier). Ratne priče obuhvataju naslove:Bécassine pendant la guerreBécassine chez les Allies i Bécassine mobilisee.




Bekasin

Tri godine nakon pojave Bécassine, strip Les Pieds Nickelés Luja Fortona (Louis Forton) u časopisu "L’Épatant" postaje jedan od najpopularnijih, najdugovečnijih i najčitanijih serijala na tlu Francuske. Ovaj komičan, vedar i inovativan strip je preteča američkog serijala The Three Stooges(Tri spadala), u kome se radnja vrti oko tri lenjivca i prevaranta, Krokinjola (Croquignol), Filokara (Filochard) i Ribuldinga (Ribouldingue), svojevrsna prva tri antijunaka u istoriji stripa. Sam naziv stripa, "niklovana stopala", predstavlja u slengu nekoga čija su stopala suviše vredna da bi se trošila, odnosno tri aktera ovog serijala sebe smatraju suviše vrednima za rad. Od 1914. do 1918, s obzirom na to da je ovaj strip objavljivan i tokom ratnih godina, doživljaji ova tri antijunaka su bili u službi pokazivanja francuske dovitljivosti i ismevanja neprijatelja. Oni deluju tokom rata iza neprijateljskih linija, ismevaju i nadmudruju Nemce, njihov jezik je pun žargona, prostakluka i jezika ulice, a sve u svrhu podizanja morala čitalaca i ratne propagande.
Radovi Holanđanina Luisa Remekersa (Louis Raemaekers), iako ne stripovi, već ilustracije – imali su izrazito antigermanski stav, koje zbog koga je autor čak morao da beži u Britaniju tokom rata – jedan su od primera kako se jak propagandni uticaj može oslikati u štampanom mediju. U to vreme je neutralna Holandija bila pod pritiskom Nemačke, koja je ponudila 12.000 gulda za glavu Remekersa, te je njegov rad ozbiljno narušio i specifičan položaj ove države u sukobu velikih sila.
Remekers

Remekers

Istovremeno, među nemačkim vojnicima su kružile brojne ilustracije i kratki stripovi, prava rovovska izdanja časopisa, neretko rađeni priručnim sredstvima. Ilustratori poput Karla Arnolda oslikavali su ilustracije različitog sadržaja, često i antiratnog, a posebno se ističu izdanja poput "Die Sappe" i "Kriegsflugblätter, Beiblatt zur Kriegszeitung Liller".
AMERIKA I ENGLESKA: I američki i britanski strip beležio je događaje Velikog rata u vreme njegovog odvijanja.
Na britanskoj strani je najznačajniji svakako strip Old Bill Brusa Bernsfadera (Bruce Bairnsfather) iz The Bystander’s Fragments from France. Autor je 1914. stupio u Royal Warwickshire Regiment, gde je služio kao mitraljezac u Francuskoj do 1915, kada ga je udar granate i oštećenje sluha tokom druge bitke kod Iprea poslao u bolnicu, a potom je dobio i premeštaj u štab 34. divizije kod Salizburija. Potom je Bernsfader razvio humorističku seriju stripova i ilustracija pod nazivom Stari Bil (Old Bill) za magazin "Bystander". Serijal prikazuje Bila, vojnika sa karakterističnim brkovima kao kod morža i specifičnom potkapom u različitim satiričnim situacijama rovovskog rata. Zbog uspeha ovog stripa Bernsfader je unapređen i premešten u britanski generalštab, gde je crtao slične crteže i stripove za saveznike.
Old Bill

Američki strip koji je izlazio od 1907. godine, kao i tokom rata, Mutt and Jeff Bada Fišera (Budd Fisher), prikazivao je svoje aktere u komičnom maniru, i bavio se motivima kockanja, alkohola… Po izbijanju rata Fišer je hteo da se prijavi kao dobrovoljac, ali nije mu dozvoljeno i da se bavi stripom i da ratuje, tako da se prijavio u Britaniji i čak bio postavljen za oficira. Tako je bio u mogućnosti da svoje likove smešta u konkretne situacije i sa velikim uspehom je stvarao i tokom rata.
Brojni učesnici rata beležili su svoja iskustva ilustracijama i karikaturama, koje su neretko rađene priručnim sredstvima, improvizovanim četkicama i jodom uzetim od bolničara. Velika većina ovakvih "rovovskih" crteža leži pohranjena u depoima muzeja i nikada nije publikovana. Upravo tim fondom The Cartoon Museum iz Londona će tokom 2014. godine, za stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, organizovati postavku posvećenu ilustratorima iz rovova, poput Happy daysA Humorous Narrative in Drawings of the Progress of American Arms 19171919 Albana Batlera (Alban Butler), knjige sa šaljivim ilustracijama iz vojničkog života u Prvom svetskom ratu.
NAKON DRUGOG RATA: Nakon 1945. godine, evropski strip doživljava veliki procvat. Ali, kada je reč o ratnoj tematici, Prvi svetski rat je daleko manje zastupljen u odnosu na ovaj potonji, što je i razumljivo ako se imaju u vidu brojne žrtve i sveže rane koje su tražile zadovoljenje i kroz ovu vrstu umetnosti.
Ipak, ovaj period nam donosi izvestan broj dela koja sa pravom možemo smatrati graničnikom u prikazima Velikog rata u stripu, i dovode do razvoja stripa kao dokumenta sa istorijskom težinom. Većina umetnika koji su se bavili tom tematikom koriste Prvi svetski rat kao pozornicu za odvijanje svojih priča, te ga predstavljaju kao jednu egzotičnu usputnu stanicu za svoje likove. Sa druge strane, ne može se poreći da određen broj umetnika, posebno u skorije vreme, stvara dela izuzetne snage kojima je cilj da prikažu upravo događaje Velikog rata, odnosno njegove užase, iz različitih uglova.
KORTOVE AVANTURE: Među najvećim strip autorima druge polovine XX veka, Italijan Hugo Prat (Hugo Pratt), skoro sve dogodovštine svog najvažnijeg i najpoznatijeg junaka smestio je upravo u ratne godine, od 1914. do 1918, a potom je i nastavio da opisuje događaja koje slede u ovom istorijskom periodu. Reč je, naravno, o čuvenom serijalu Korto Malteze (Corto Maltese). Prat je od 1966. godine, pa sve do 1988, neumorno radio na ovom strip junaku, koji danas predstavlja svojevrstan kult među čitaocima.
Prvi album sa Kortom, pod nazivom Balada o slanom moru, Prat smešta u Polineziju u sam osvit izbijanja Prvog svetskog rata, a i pored pojave nemačkih sabotera, japanskih krstarica i engleskih vojnika, čitalac je konstantno uvučen u pomalo bajkovitu i sanjalačku sredinu Tihog okeana. U takvoj atmosferi sledimo Korta kroz ostale pustolovine i u narednim albumima, koji po nekom nepisanom pravilu bacaju junaka širom planete. Album Kelti konačno dovodi Korta Maltezea u zaraćenu Evropu. Četiri priče u ovom albumu prikazuju Kortova putovanja zaraćenim kontinentom, Engleskom i Francuskom, tokom 1917. i 1918. godine. Prva za temu ima Irsku, Šinfena i izdaje u njihovim redovima. Druga je alegorijska priča u kojoj je rat predstavljen kao viši sukob keltskih i nadirućih nordijskih bogova. Treća priča se odigrava na samom frontu u Francuskoj, na samoj obali Some, i jedina nema za temu izdaju u ovom albumu. Crveni baron, nadmeni i aristokratski stav Nemaca, nasuprot Engleza i Australijanaca u blatu koji se opijaju su prizori koje viđamo, a taj nedostižni nemački pilot, koji je vremenom ušao u legendu, biva ubijen jednim metkom pijanog vojnika, što je, kao i mnogo toga u Pratovim stripovima, svojevrsna simbolika. Kao poslednji nagoveštaj u ovoj priči, na kraju mladi Herman Gering nadleće bojište, simbolišući nadvijanje novih ratnih senki koje će doći nekoliko decenija kasnije.


U poslednjoj priči Prat postavlja rat kao burleskno pozorište senki gde se opet prepliću motivi izdaje i keltskih mitova što on za njega i jeste tokom cele knjige.
PETRA I ADRIJEN: Pomalo sličnu atmosferu u stripu, kako stilski tako i vremenski, donosi nam drugi italijanski autor Atilio Mikeluci (Attilio Micheluzzi) u svom delu Petra chèrie (objavljen u Hrvatskoj, "Fibra", 2012). Strip je na preko 300 strana u integralnom izdanju, koji je od 70-tih crtao Mikeluci, i čija glavna junakinja francusko-poljskog porekla Petra de Karlowitz putuje širom zaraćenog Starog sveta tokom Prvog svetskog rata. U stripu se prepliću pustolovina i istorija, i pojavljuju se sporedni likovi poput Lorensa od Arabije i Manfreda fon Rihthofena. U priči srećemo ljubav, špijunažu, rat i ljudske tragedije.

Žan Van Ham (Jean Van Hamme) i Frans Vale (Francais Valles) autori su serijala Maitres d’orge(Gospodari ječma, objavljen u Hrvatskoj, "Fibra", 2012), čiji treći album Adrien1917. (objavljen 1994. godine) donosi priču smeštenu u Prvi svetski rat. U osam albuma, ova dva autora pripovedaju priču o belgijskoj porodici koja se bavi proizvodnjom piva od sredine XIX veka pa do kraja XX veka. Pomenuti album prikazuje poslednju godinu Velikog rata iz dve vizure. Sa jedne strane imamo život ove porodice i drugih žitelja tokom nemačke okupacije Belgije, pripreme za pobunu, borbu za opstanak pivare i snalaženje u uslovima racionalne potrošnje ječma i konfiskacije bakra, kao i predrasude Belgijanaca prema Nemcima, a posebno Margrit Stinfort (Margrit Steenfort), junakinje koja čini sve da održi svoju porodicu. Sa druge strane je njen sin, Adrijen Stinforta (Adrien Steenfort), vojnik na frontu, i njegov put od pacifiste do vojnika sa željom da ubije još Nemaca pre kraja rata. Prikazi Nemaca u stripu više odgovaraju stereotipnim prikazima nacista iz Drugog svetskog rata.
Gospodari ječma

MATEO: Još jedan strip koji se odvija na pozornici Velikog rata je rad francuskog strip umetnika Žan-Pjera Žibrea (Jean-Pierre Gibrat). Reč je o dvodelnom stripu Mateo (Matteo, objavljen u Hrvatskoj, "Fibra", 2012), objavljenom 2008. i 2010. godine. U ovom ostvarenju pratimo Matea, španskog migranta koji živi na jugu Francuske i ne deli oduševljenje svoje okoline pri izbijanju rata. Međutim, Mateo se i pored svojih pacifističkih stavova pridružuje regrutima, na razočaranje majke, a zbog ljubavi prema devojci koja otvoreno pokazuje da ne može voleti nekoga ko se ne bori za svoju zemlju. Kraj prvog dela, nakon vidnog razočaranja junaka u rat, okolinu, politiku, odvodi Matea u nevoljno dezertiranje, nakon čega se drugi deo priče odvija na prostoru Rusije tokom revolucije.

BONELIJEVI STRIPOVI: Italijanski strip je poznat po daleko većoj masovnosti kiosk izdanja, i u poslednje vreme se poistovećuje sa izdanjima kuće Sergio Bonelli Editore. Time se zapostavljaju manje izdavačke kuće, ali činjenica je da ovaj izdavački magnat u Italiji postavlja izvesne standarde.
I ova škola stripa nam donosi par zanimljivih primera sa tematikom Velikog rata, uz primedbu da je i ovde Drugi svetski rat daleko zastupljeniji. Prvi od njih je svakako ostvarenje Antonija Sere (Antonio Serra), serijal u 12 nastavaka pod imenom Grejstorm (Greystorm, u Srbiji tokom 2012. i 2013. izašlo deset epizoda u izdavačkoj kući Phoenix Press iz Beograda). Događaji iz Prvog svetskog rata su propratni i površni u ovom serijalu koji spaja u sebi klasični steampunk, avanturu i fantastiku. Međutim, i ti retki prikazi rata, opisani u epizodama osam (Ai confine della Terra –Granice zemlje) i devet (Padrone del Mondo – Gospodar sveta), dosta su autentični i verno prikazani. Crtači ovih epizoda su Alesandro Binjamini (Alessandro Bignamini) i Đanmauro Kozi (Gianmauro Cossi) koji su odradili odličan posao dočaravajući ovu epohu.

Drugo zanimljivo viđenje Velikog rata nam donosi italijanski strip umetnik Luka Enoh (Luca Enoch), koji od 2008. godine, za izdavačku kuću Sergio Bonelli Editore, stvara serijal Lilit (Lilith; seriju u Srbiji objavljuje izdavačka kuća Darkwood). Još jedan od kratkih Bonelli serijala, sa planiranih 18 svezaka, prati devojku iz budućnosti Liku, odnosno Lilit, koja se kreće kroz istoriju u svojoj misiji da spasi ljudsku rasu. U trećoj epizodi serijala, pod nazivom Kameni front (Il fronte di pietra), imamo priliku da junakinju vidimo na pozornici Velikog rata, koji nam ovaj put donosi pogled iz ugla italijanskih vojnika.

PETRUS: Jedno od najnovijih evropskih ostvarenja u devetoj umetnosti sa temom Velikog rata je delo belgijskog umetnika Ivana Petrusa pod nazivom The Nieuport Gathering (francuski Les Retrouvailles de Nieuport), u izdanju Lanoo publishers iz 2012. godine. Autor ovom prilikom predstavlja grafičku novelu o tri vojnika, Belgijancu, Francuzu i Englezu, koji se susreću 1.11.1914. godine na bojištu nakon odbijanja nemačkog napada na Izerskom frontu, u Nuportu u Belgiji. Nakon što provedu dan zajedno, dogovaraju se da se susretnu nakon deset godina, ukoliko prežive rat. Priča je izuzetno potresna i teška, a dostupna je na engleskom, francuskom i holandskom.

TARDI: Evropski strip sa tematikom rata je krunisan ostvarenjima jednog od najvećih modernih francuskih strip umetnika, Žakom Tardijem (Jacques Tardi). Tardi je svestran umetnik u svetu frankofonog stripa, i često pokriva najrazličitije teme, a crtački stil mu se često poredi sa onim Žorža Remija, poznatijeg kao Erže (Georges Remi – Hergé), tvorca Tintina. Ipak, oblast po kojoj je Tardi najpoznatiji, i u kojoj je ostvario najveća priznanja je upravo strip sa tematikom Prvog svetskog rata. Njegov neumorni rad na ovoj epohi obuhvata dela kao što su Adieu Brindavoine i Le trou d’obus, dok je najčuvenije delo svakako Bio je to rat u rovovima (C’était la guerre des tranchées) objavljeno 1993. godine od strane kuće Casterman u Francuskoj (beogradska izdavačka kuća Phoenix Press je 2013. godine ovaj strip objavila u tvrdokoričenom albumu sa propratnim tekstovima). Ovaj strip donosi 128 strana neprekidnih fragmenata rovovskog rata, koji se u najmanju ruku mogu opisati kao traumatični (strip je delimično zasnovan na dnevnicima umetnikovog dede, koji je bio učesnik u Prvom svetskom ratu). Brza dešavanja propraćena direktnom i katkad dvosmislenom naracijom, u kombinaciji sa Tardijevim kadrovima u kojima čitalac nije pošteđen nijednog uznemiravajućeg detalja, smeštaju publiku u iste blatnjave rovove i komade ljudskih tela zajedno sa akterima stripa. Naracija nema jednog stalnog aktera događaja, već se kroz prizore rovovskog rata čitalac smešta direktno u ulogama vojnika koji taj užas proživljavaju, i upravo je taj subjektivan osećaj događaja snaga ovog ostvarenja koje je daleko od nekakve idealizirane i romantične slike borbi na frontu. Šok koji čitalac proživljava dok čita ovaj strip se verovatno može porediti samo sa traumama raspevanih vojnika koji su prvi put došli na front i suočili se sa realnošću te 1914. godine. Posebno je od značaja što Tardi podjednako prikazuje užase sa obe zaraćene strane, te čitalac vremenom prestaje da obraća pažnju koja je uniforma u pitanju i koje je ime aktuelne žrtve u stripu. A što se tiče istorijske verodostojnosti prikaza, tu takođe Tardi odrađuje savršen posao. U svakom kadru je prisutna sveopšta autentičnost, te su odela civila, uniforme, oružja, rovovi, bodljikave ograde, pa čak zgrade, plakati, avioni, grobovi prikazani sa zapanjujućom realnošću, a opet sa izuzetnom jednostavnošću crtačkog pokreta. O trudu koji je umetnik uložio u istraživanje svedoči i deo razgovora sa prijateljem istoričarom u zahvalnici autora na početku stripa, gde se vidi na kakve je sve detalje obraćana pažnja u stvaranju prostog kadra vojnog suda na frontu.

PROKLETI RAT: Taj Tardijev prijatelj je upravo Žan Pjer Verne (Jean-Pierre Verney), čuveni istoričar, kolekcionar i jedan od najvećih autoriteta na temu Velikog rata u Francuskoj. Zajedno sa njim Tardi 2008, a potom i 2010. godine stvara jedinstveni dvodelni strip na temu Prvog svetskog rata pod nazivom Prokleti rat191419151916 i Prokleti rat191719181919 (Putain de Guerre191419151916 (2008), Putain de Guerre191719181919 (2010)). Beogradska izdavačka kuća Darkwood 2013. godine objavljuje oba stripa u integralnom izdanju sa predgovorom pod nazivom Odbrana otadžbineSrbija u Prvom svetskom ratu docenta dr Miloša Kovića sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na 19 strana sa brojnim ilustracijama.
Strip je rađen u stilu reminiscencije, ilustrovane hronike pisane u prošlom vremenu, bez dijaloga. U stripovnom delu albuma nema filaktera, već se tekst (naracija) smešta u pravougaona polja. Komentari glavnog aktera i viđenja događaja na prvim linijama fronta, kao i na odsustvima i tokom marševa i putovanja, cinični su i sve puniji gorčine kako radnja odmiče. Crtež je jasan, pun užasavajućih detalja, šokantan. Detalji vezani za istorijsku tačnost scenografije su odrađeni do savršenstva, što je razumljivo imajući u vidu profesiju koautora. Primetno je da je svaka uniforma, rov, prikaz fronta, deo ratne inženjerije i tehnike detaljno proučen i namenski smešten u kontekst, i istorijska vrednost i autentičnost ovog dela su nedvosmislene. Glavni pripovedač, narator, neimenovani francuski vojnik čiji put pratimo od prvih dana rata, pa do poslednjih kadrova u Berlinu 1919. godine, raspliće svoju priču kojoj su Tardijevi crteži pratnja i ilustracija, a ujedno se vidi njegov razvoj od mladića bez ratnog iskustva, pa do ogorčene preživele žrtve rata koja bez jedne ruke pije obećano piće i na licu oslikava svu gorčinu zbog žrtava i razaranja u ime politike.
Žak Tardi je u januaru 2013. predložen za viteza francuske Legije časti, što je odbio jer "želi da ostane slobodan čovek i ne želi da robuje ijednom sistemu".


NAŠA MAJKA RAT: Jedan od novijih primera evropskog stripa koji je smešten u kontekst Velikog rata, a koji je ujedno doživeo topao prijem kod čitalaca – Naša majka rat, Krisa i Maela (Fibra, 2015). Svojevrsna tragična detektivska priča smeštena u okružje blata rovova i užasa Prvog svetskog rata. Uzimajući za glavnog junaka francuskog žandara Vialeta, autori vode čitaoce kroz godine ratnih užasa, uvek se vraćajući osnovnoj vodilji ovog stripa – detektivskoj istrazi serije zločina. Odmah po pokretanju radnje, scenarista prikazuje otpor i gnušanje običnih vojnika prema žandarima, čija je glavna uloga u ratu bila da spreče dezerterstva i neposlušnost po svaku cenu. A u ratu "po svaku cenu" je značilo streljački vod. Pritom, ukoliko je neko dobar primer ostalim vojnicima, nije nužno ni da bude kriv za prekršaj da bi zaradili kuršum pred ostalima. Stoga ne čudi zid ćutanja sa kojim se suočava Vialet na početku svoje istrage. Na prvu ruku je izuzetno teško žanrovski opredeliti ovo delo. Osnovna nit radnje je istraga serijskih ubistava žena na prvim linijama fronta, naizgled nepovezanih, osim činjenice da je svaki leš čuvao uz sebe oproštajno pismo žrtve pisano rukom ubice. Autori su nastojali da dočaraju monstruoznost ovih zločina dodatno naglašavajući da je reč o ratnom okruženju. Međutim, teško je uvući čitaoca u atmosferu detektivske istrage dok glavnog junaka okružuju daleko šokantnija raskomadana tela i sveopšti očaj aktera. Značajan motiv koji je scenarista majstorski uneo u ovaj strip je poezija koja povezuje naizgled nespojive likove u ovom delu. Prateći Vialeta u istrazi ili prateći čitaoca tokom bitaka, poezija u stripu donosi skoro pijetsku atmosferu. Opisi samog rata su hvale vredni, kako sa scenarističke tačke tako i sa gledišta Maelovih crteža, koji su daleko precizniji i očaravajući u prikazima sukoba, rovova i ničije zemlje. Sa druge strane, lica aktera deluju donekle nedorađeno, što i jeste odlika autorovog stila. Međutim, u situaciji gde su karakteristike brojnih likova ujednačene uniformama, te lica ostaju glavni, ponekada i jedini način raspoznavanja, čitaocu je teško da prati narativne tokove, a donekle i da se poveže sa glavnim junacima. Kolorit crteža je, nasuprot tome, savršen. Izbor palete boja, likovna tehnika i odabir poteza uvlače čitaoce u crtež, pogotovo kada se radi o krupnim kompozicijama sukoba propraćenim stihovima ili narativima koji ocrtavaju strah i očaj aktera. Vodeći čitaoca kroz godine ratnog vihora, glavni junak se uporno vraća serijskim ubistvima sa početka stripa. Ova cikličnost radnje je ponekad i protivna volji žandara Vialettea, koji sa sobom nosi i sopstveni beg, isprva ka ratu a potom i od njega. Obzirom da je priča rađena u vidu ispovesti glavnog junaka na samrtnoj postelji, daleko nakon kraja rata, čitalac je od početka uljuljkan u njegovu sigurnost. Suprotno tome, tokom odvijanja radnje brojni prateći likovi gube život na ponekad zapanjujuće načine, pa se time kompenzuje nedostatak neizvesnosti za sudbinu glavnog junaka. Obrti u radnji, kao i skokovi u vremenskoj naraciji, su veoma dobro osmišljeni, ali su u par navrata neusaglašeni što narušuje celokupnu arhitekturu stripa i primorava čitaoca da se prilagođava novom toku. To je svakako željena osobina kod modernih stripova, ali treba voditi računa i o komociji čitaoca, što Kris povremeno zanemaruje. Radnja pati od određenih "slučajnosti" pri istrazi ubistava, kao i od neobičnih obrta, ali imajući u vidu da i pored toga neprestano drži pažnju čitaoca sve te neusaglašenosti potpadaju pod faktore koji se lako opraštaju i zaboravljaju. Sve u svemu, Naša majka rat je izuzetno štivo, posebno sa likovne tačke gledišta, koje će lako uvući svakog posmatrača u opijajuće prizore rata, sa pričom koja će goniti čitaoca da guta stranice ka neverovatnom epilogu.

KOMES: Jednu od svojih najranijih priča, Gavranovu senku, u Prvi svetski rat je smestio i nadaleko čuveni autor belgijsko-nemačkog porekla Didije Komes. Na njega je najjači grafički uticaj izvršio upravo Hugo Prat, sa kojim je bio i veliki prijatelj. U Gavranovoj senci Komes meša motive Velikog rata, mita i misticizma, u gorkoj i na prvi pogled haotičnoj atmosferi. Već ovde se primećuje pečat koji Komes neprestano utiskuje u svoja dela - ljude sa margine društva koji neprestano igraju na ivici ludila i jave. Ova priča je nedavno objavljena u prvom omnibusu Didije Komesa u izdanju novosadskog Komika, što je jedan od najambicioznijih publikacija ovog izdavača. 

Komesovi ratni užasi

NA ENGLESKOM: Nakon Drugog svetskog rata, 1965. godine Džo Kjubert (Joe Kubert) kao crtač i Robert Kaniger (Robert Kanigher) kao scenarista za izdavačku kuću DC Comics stvaraju strip Enemy Ace, otpočet u ediciji "Our Enemy at War" broj 151. Okosnica priče je Hans fon Hamer (Hans von Hammer), nemački pilot iz Prvog svetskog rata. Predstavljen je kao častan i viteški čovek koji je ipak obuzet svojim osećajem dužnosti. Strip je slobodno baziran u osnovnim crtama na ličnosti Crvenog Barona, Manfreda fon Rihthofena, koji je takođe i leteo u Red Fokkeru DR1.

Najznačajniji britanski strip sa ovom tematikom je svakako Čarlijev rat (Charlie’s War) po scenariju Peta Milsa (Pat Mills) i sa crtežom Džoa Kolhuna (Joe Colquhoun). Strip je izlazio u periodu od 1979. do 1985. godine, u ediciji "Battle Picture Weekly", i postigao je nezabeleženu popularnost. U januaru 1985. Mils napušta serijal zbog neusaglašenosti sa izdavačem oko budžeta, te pisanje scenarija preuzima Skot Gudal (Scott Goodall), da bi se serijal konačno ugasio zbog Kolhunovih zdravstvenih problema. Radnja stripa prati ratne doživljaje Čarlija Borna (Charley Borne), koji se dobrovoljno prijavljuje za službu u Prvom svetskom ratu sa samo 16 godina, ujedno lažući komisiju za regrutaciju da je punoletan, i koji odmah biva gurnut u Bitku na Somi 1916. godine.

Bela smrt (White death) Roba Morisona (Robb Morrison) i Čarlija Adlarda (Charlie Adlard) iz 2002, impresivna je britanska grafička novela smeštena u vreme Prvog svetskog rata, u poslednje mesece 1916. godine. U stripu se radnja odigrava oko italijanskog vojnika koji se vraća u svoje rodno mesto, smešteno u planinskom masivu Trentino, i koji otkriva kako je rat izmenio ovaj gradić iz njegovih sećanja. Strip je svojevrsna alegorija, pošto prikazuje kako se meštani više od vojski i oružja boje Bele smrti, razarajućih lavina prouzrokovanih topovskim paljbama. Ovime autori jasno ističu snagu prirode nad ratovima, kao i paralelu između rata i lavine, koji podjednako brišu sve pred sobom.

SAKO: I konačno, potrebno je pomenuti The Great War Džoa Saka (Joe Sacco). Publikacija izašla 2013. godine predstavlja panoramski crtež strip autora koji prikazuje prvi dan Bitke na Somi 1. jul 1916. godine, u neprekinutom frizu dugačkom 7,3 metra (24 stope). Džo Sako je američki autor poznat po svojim stripovima Palestina i Safe area Goražde, za koji je dobio Ajznerovu nagradu 2001. godine, i koji je svoj umetnički žar usmerio ka prikazima rata. The Great War donosi još jedno takvo delo, ovaj put u nesvakidašnjem formatu. Umetnik je oslikao dešavanja na ovom bojištu bez teksta, filaktera i naracije, kao i bez pojedinačnih aktera i junaka. Ceo prikaz je u panoramskom crtežu koji premošćuje prostornu i vremensku dimenziju od priprema vojske do haotičnog poprišta bitke u svim njegovim aspektima.
Sako – The Great War

KORDEJ: U saradnji sa Žanom Davidom Morvanom (Jean David Morvan), i čuveni hrvatski strip autor i ilustrator Igor Kordej nam donosi 2007/8. godine dvodelni strip Le cœur des batailles (Srce bitaka, Algoritam, Zagreb, 2008, 2009. godine), koji uz izraženu tematiku rata otvara i druge teme poput rasizma, homoseksualnosti, herojstva i nepravde. Kordej pritom maestralno i autentično oslikava rat, uniforme, tehniku i pejzaže, pri čemu se vidi da je tema detaljno izučena. Priča se odvija oko Blejza Boforlana (Blaise Boforlant), autora novina "Srce bitaka", koje 1940. godine pronalazi mladi Amerikanac Marvin Seklap (Marvin Seclap) na buvljoj pijaci, među kojima centralne figure čine Boforlan i Amareo Zamai, crnac sa Martinika, borac u francuskoj vojsci, u vreme kada je rasizam bio opšteprihvaćena stvar. Kordej i Morvan čitaocu kroz pripovedanje Boforlana i Marvinova zapažanja otkrivaju priču o herojstvu ovog crnog vojnika, zavisti jednih i divljenju drugih, kao i ljubavi koju prema njemu oseća stari pripovedač. Sudbina Amarea Zamaija je pritom tragičnija, jer ovaj heroj rovovskog rata o kome se pripovedaju legende od usta do usta na kraju dospeva pred streljački vod zahvaljujući upravo predrasudama koje prate tu epohu.
Amareo Zamai, Srce bitaka – Kordej


Skoro istovremeno sa ovim delom, Kordej donosi još jedan strip koji za pozornicu ima Prvi svetski rat. Reč je o sedmom albumu serijala Tajna povijest (L’Histoire Secréte) pod nazivom Naša gospa od tmine (Notre-dame des Ténebrès). Kordej ovaj put sarađuje sa scenaristom Žan-Pjerom Pekaom (Jean-Pierre Pecau) na ovom serijalu, i donosi priču o uzroku i toku Prvog svetskog rata kroz prizmu viševekovnog sukoba magičnih sila četiri maga, arhonta, koji manipulišu ljudskom istorijom. Crtež Igora Kordeja, majstora svog zanata, čini da je ovaj strip nezaobilazno štivo.

ESTETIKA I VERODOSTOJNOST: Tardi je svakako obavio najveći zadatak po pitanju stripovne dokumentacije Velikog rata, i u tome je imao nesebičnu pomoć stručne javnosti, ali i mnogi drugi su ostavili svoj pečat. Za veliku je pohvalu činjenica da su autori redom ulagali izuzetan trud u prikazivanju ove epohe što više autentično i realno. Dok Tardi ulaže dodatni napor da čak i varijante pojedinih uniformi smesti u odgovarajući mesec i godinu, ostali strip autori se zadovoljavaju time da tipiziraju vojnike po specifičnostima odore. Razumljivo, svaki crtač želi da čak i letimični pogled na vinjetu ili tablu čitaocu sugeriše o kom je ratu ili zaraćenoj strani reč. Tako ćemo Nemce najčešće videti sa šiljkom na šlemu, Britanci će imati široke šlemove i potkolenice umotane u zavoje, Francuzi će biti u plavom... Rovovi, bodljikave žice i pejzaž prošaran kraterima od granata, gas-maske i bacači plamena, dvokrilci na nebu (mnogo tipičniji za Prvi svetski rat od monokrilaca, te i najčešće predstavljeni), mitraljezi tipa MG 08, Mark V tenkovi, topovi na železničkim prugama ili vučeni konjima, prava industrijska epoha prošarana dimom i čelikom. Takvo viđenje rata nam nude autori stripova, i kao takvo je prilagođeno popularnoj kulturi. Vojni sudovi, desetkovanje sopstvenih vojnika, granatiranje sopstvenih položaja, mržnja prema nadređenima i nezadovoljstvo trupa su takođe česti motivi, mada se nije svaki autor usudio da se upusti u tu tematiku.
U svakom slučaju, ono što treba ceniti kod ovih stripova je što svi oni prenose još jednu poruku, jasno ispisanu između crteža, a ne u njima. Poruku o strahoti rata i vapaj da se on više ne ponovi.
Nikola Dragomirović


Nemački strip

U stripu Der Stänker ("Smrdljivac", u foto galeriji) objavljenom u berlinskom "Kladderadatschu" 9. avgusta 1914. godine Evropa je krčma u kojoj za istim stolom sede predstavnici vodećih sila, svi u uniformama, sem malog Balkanca (Srbina), u pocepanoj i prljavoj nošnji. Njegovi najbliži susedi (Italijan, Nemac i Austrijanac) drže se za noseve i protestuju svakih pet minuta: "Dalje ovako zaista ne ide!". Uvređen, Srbin poteže iz potaje nož i zabija ga u leđa Austrijancu, koji mu na drugoj slici naređuje: "Odmah da si izvukao nož". U drugom planu na istoj slici, Rus i Francuz čestitaju jedan drugom, zadovoljni postupkom svog štićenika. Na sledećoj slici Austrijanac vuče krivca za uvo i pokazuje mu krv (dokaz zločina) na podu, dok Rus gasi svetlo u kafani. U mraku svi potežu sablje, jer je došlo do "zabune" zbog ponovljenog Austrijančevog uzvika upućenog Srbinu: "Vadi nož!"

Milan Ristović, Crni Petar i balkanski razbojnici (Čigoja, 2011)
Srpski i jugoslovenski strip

Kada je reč o našem stripu, nakon Prvog svetskog rata Srbija je propustila priliku da ovekoveči značajne trenutke srpske vojne istorije u stripu, kao i stradanje vojske i civila tokom ratnih godina, već se u trci da podigne strip na stabilne osnove okrenula američkom stripu, koji je između dva rata postigao kod nas izuzetnu popularnost. Većina autora tog vremena uzore za svoja dela traži upravo u američkog školi verbo-vizuelnog medija. Nikola Navojev, Đorđe Lobačev, Branko Vidić, Andrija Maurović i ostali izuzetno talentovani autori tog vremena su se oprobali u čitavom nizu stilova i žanrova, od avanture do naučne fantastike, ali, nažalost, nijedan od njih se nije oprobao u ratnoj tematici, a rane su još bile sveže.
Tako je Sergej Solovjev svoj profesionalni rad kao strip autor otpočeo 1937. godine objavljujući strip Legija prokletih u 99. broju "Mike Miša". Legija je strip ratne tematike kojom se Solovjev predstavio kao ozbiljan crtač sa uzorom u radovima Aleksa Rejmonda, i sa izrazito živim i dinamičnim kadrovima Velikog rata. Solovjev nam ipak ne donosi priču u vezi sa sudbinom Srbije u ratu, već prikazuje zapadne sile u sukobu. 
Legija prokletih – Solovjev

Ivan Šenšin je u časopisu "Mikijevo carstvo" iz 1940. u tri nastavka (55 tabli) ovekovečio roman Jaroslava Hašeka Hrabri vojnik Švejk, u kome svojom kombinacijom realističnog i grotesknog stila autentično oslikao duh tog dela. Iste godine, u ediciji "Mika Miš", Đuka Janković objavljuje strip zabavnog i šaljivog karakteraMaksim, o dogodovštinama simpatičnog šeprtlje. Druga epizoda ovog četvorodelnog serijala nosi naziv Maksim na Zapadnom frontu, i donosi dogodovštine ovog antijunaka tokom Velikog rata, ali opet ne na prostoru Srbije.
Tek je 1963. godine u ediciji "Nikad robom", u izdanju "Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca, pored mnoštva stripova na temu Drugog svetskog rata, pobuna, hajduka i ustanaka, na pozornicu stupio i strip sa tematikom Velikog rata. Reč je o četvorodelnoj priči Neustrašivi, sa scenarijem Marija Nicića i Dobrice Erića, i crtežom Radivoja Bogićevića u prve tri epizode i Branislava Jovanovića Brane u četvrtoj epizodi. Svaku epizodu je činilo 30 tabli, odnosno ceo serijal je sačinjen od 120 tabli. Radnja se odigrava na pozornici Mačve i Podrinja tokom Cerske bitke u avgustu 1914. godine, i pripoveda priču o prijateljstvu tri srpska vojnika i njihovim suočavanjem sa napadom Austro-Ugarske na Srbiju.

Sledeći rad domaćeg autora koji ima za temu nešto blisko Velikom ratu je kratki strip od devet tabli koji je nacrtao Dragan Bosnić 1986. godine. Ovo je adaptacija pripovetke Maksima Gorkog pod nazivom Straža, i odigrava se tokom zimske noći 1916. godine, u osvit revolucije. Strip prikazuje ruske vojnike u hladnoj noći koji pričaju, gde Bosnić svojim crtežom maestralno nadograđuje grotesknost situacije, a objavljen je u francuskom časopisu "Profile" 1991. godine.
Ovih nekoliko dela sa temom Velikog rata, ili donekle njoj blisko, nažalost su sve što jugoslovenska i srpska produkcija ima značajnije da ponudi do 2014. godine.
System comics i Francuski institut, a uz podršku francuske Misije za obeležavanje Prvog svetskog rata i Ministarstva za kulturu Republike Srbije, su priredili povodom stogodišnjice Velikog rata objavljivanje albuma Linije fronta. Album je štampan na srpskom i francuskom jeziku, a predgovor izdanju je dao Žan-Pjer Verne. Pet priča u albumu su napisali francuski scenaristi Olivije Dobrmel Dobs, Rodolf, Mirjana Mišlov, Bruno Falba i Filip Zitka, dok su ostale napisali domaći autori Nenad Pejčić, Filip Banković, Miloš Petrik, Milenko Mišić i Dragana Stojiljković. Svih deset stripova su nacrtali srpski autori, i to Aleksa Gajić, koji je ujedno i autor naslovne strane, Aleksandar Zograf, Dražen Kovačević, Zoran Janjetov, Darko Perović, Dragan Paunović, Igor Krstić, Ivan Stojković, Ana Milojković i Milan Drča.
Jedini uslov koji je predočen autorima je da priče budu o „običnom čoveku i svakodnevnici rata, a ujedno smo zahtevali da ne bude zombija, marsovaca i natprirodnih stvari, odnosno da priče budu realne“, ističe Igor Marković. Sve priče se protežu na četiri do šest strana, a likovna rešenja pojedinih priča odstupaju od uobičajenog stila njihovih crtača, te tako čitaoci mogu da vide potpuno drugačijeg Janjetova od onog na koga su navikli. Dok su priče francuskih scenarista rađene mahom „tardijevski“, pojedini domaći pripovedači su iskoristili priliku da u izvesnoj meri glorifikuju srpsku stranu i pored prikaza ratnih užasa. 

Drugo značajno izdanje domaćeg autora koje beleži sam Sarajevski atentat i njegove posledice, po same aktere pre svega, je grafička novela Atentat - S one strane patnje, Borisa Stanića i istoričara Gvida van Hengela. Ovde Stanić u maniru koji na mahove ozbiljno zadire u najbolje primere ekspresionizma, uz svu bol i patnju koje takav stil nosi sa sobom, opisuje dešavanja neposredno pred atentat, pa sve do smrti samog Principa u zarobljeništvu. 

N. Dragomirović
(Skraćena verzija teksta koji će se pojaviti u publikaciji o Prvom svetskom ratu Instituta za savremenu istoriju)

Gavrilo i Ra’s al Ghul

U ediciji Batman and Robin, u broju 23.3 iz septembra 2013. godine, izašlom tokom takozvanogVillains month, pojavljuje vinjeta u kojoj se Ra’s al Ghul, besmrtni Betmenov neprijatelj, prikazuje kao osoba koja je regrutovala Gavrila Principa za ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda. Novija američka produkcija stripa ovaj put pokazuje svoju lošu stranu jer, ako izuzmemo umetničku slobodu da se istorijske ličnosti inkorporiraju u radnju stripa, sam događaj je na pomenutoj slici datiran u 1917. godinu, što je istorijski apsurd i pokazatelj kako autori ne mare nužno i za sve detalje pri izradi stripa.
Gavrilo i Ras


(Nedeljnik "Vreme" broj 1222) *dopunjena verzija

Нема коментара:

Постави коментар